ODRZAVANJE TAKMICARSKOG FOKUSA, Deo 1

Razviti Misice Koncentracije

Koncentracija. Ova je vrlo kritican sadrzaj u atleticki uspeh. Profesionalni athleticari skim sam razgovarao koji su prelazili sa fakulteta ili nize skole, svi su kazali istu stvar da na ovom profesionalnom nivou, vi nesmete da izgubite vasu koncentraciju ni za jedan trenutak. Na fakultetu vi se mozete povratiti unazad u stvari, dok u profesionalnost ako samo za moment izgubite vasu koncentraciju, vas protivnik hoce iskoristiti svaku priliku od vase greske.

Vecinom kosarkaski navijaci se secaju nezaboravljenog pogodka Dukove zvezde Christian Laettner protiv Kentucky unazad u 1992 bez koje Duke nebi mogo da napreduje do finale cetiri…Duke onda nebi pobedio narodni sampion u dve uzastopne godine, i Laettner mozda nebi bio proglasen najbolji igrac te godine u NCAA.

Unazad tri godine u Laettnerove studije, vec najbolji igrac (jedan od najbolji na fakultetu u Americi) on je prevazisao i McDonald Sve-Americku visu gimnaziju, Laettner sanjegovih adigraca su igrali protiv Univerziteta Arizona (Wildcats) Divja Macka, a pod vodjstvom Laettnerovog buduceg NBA kolege Sean Elliot, a igrali su ispred vise hiljada gledalaca u Madison Square Garden u Njujoku a na milione gledalaca preko televizije. To je bila bliza igra Arizona je bila bolja sa dva gola, ostalo je samo sekunde kada je Laettner faulirao. On je se problizio do faul linije sa prilikom da izravnja resultat on je driblao loptu par puta a onda se pripremio da puca. Lopta je udarila povrh ruba kosa, a onda se polako odbila. Laettner je opet pucao po drugi put i promasio.

Sta je sve prolazilo kroz Laettnerove misli za vreme dok je stajao na faul liniji? “Ako je budem pucao mozda cemo ipak pbediti…”??? “Ja moram da pucam…”??? “Ja nemogu da razocaram moju ekipu…”??? Ma sta da je Laettner misleo, on se nije skoncentrisao da ubaci slobodno bacanje. Vec je misleo na posledice njegovog uspeha ili nespeha.

Sance sun a jedan ili drugi nacin vi ste bili kuda je bio i Christina Laettner.

U serije (Delova 1, 2, 3, 4, koje slede) mi cemo da pogledamo u nekoj vasoj tipicnoj koncentraciji, a takodje I sta je koncentracija i kako se ova sastoji, I kako vi morate da budete skoncentrisani, ili da se opet skoncentrisete ako budete izgubili vasu koncentraciju.

STA JE KLJUC DA ZADRZITE VASU KONCETRACIJU? Veki deo moje konverzacije sa atleticare se savrsava od predmeta sto ih skrene od njihove koncentracije. Devedeset ili vise procenata njihova briga je da se opet skoncentrisu na njihovu igru onda kada je izgube.

Ono sto najvise cujem od atleticare je, da kada oni naprave gresku, promase kos, etd, oni se usbude i to ih izbaci is koncentracije. Nedavno sam dobio email od bivseg igraca koji mi kaze o njegovog dogadjaja da kada sam promasio odbranben u poziciju koje je prouzrokovalo da trener vice sa strane, a to je onda prouzrokovalo da promasi kos zato sto je skrenuo paznju na reci trenera i strahovao dag a trener ne stavi da sedi na klupu.

U svako vreme kada athleticar napravi gresku ili promasi duznost, to ce uvek da utice na njegovu koncentraciju. Kao I sve drugo, koncetracija jednog igraca ce ici gore I dole za vreme igre, tako da vecinom problem je da vi povratite vasu koncentraciju kada ona pocne da opada.

To je isti slucaj I sa igraca tenisa skim sam ja radeo, a to je bio igrac broj dva na skolskoj listi. Svaki put kad lopta udari mrezu on postane uznemiren. On bih dozvalio da to osecanje stane sa njime, koje mu unisti njegovo samopouzdanje, tako da je on misleo svasta osim da se skoncentrise n sledecu tacku.

Ciniti sto manje greske je nacin u ovoj situaciji. Nema atleticara ko ne pravi greske tako da je ovo u najboljem slucaju polovicno resenje. Osim toga atleticar koji izbegava da pravi greske verovatno nece se poboljsati, njegova igra ce biti experimentalna vrlo retko hrabra ili agresivna.

Uzmite u obzir ponasanje sto je pomoglo drugom igracu tenisa, Lindsay Davenport, da pobedi 1998 U.S. Open:
“Ja nisam hteo samo da tamo povratim loptu nazad. Jas am isao da dam sve sto sam mogao, iako sam napravio 60 greske. Ja nisam hteo da ostavim ista na igralistu.”

Jednu od stvari sto sam ja radeo sa igraca tenisa, a toje da sve bude lako. Kako na igralistu tako I van igralista. Na primer ako je igrac hteo za vreme prakse da posveti njegovu paznju jednom delu posebno. On je bio manje zabrinut da pravi greske u drugom smislu. Tako, ako na primer, on se vise skoncentrise na njegov bakhandu, ili doci blizu mreze, onda je on vise sebi oprastao, u poredno sa drugih gresaka sto je on napravio za vreme njegove igre. Dalje, on je pronasao da kada se skoncentrise u jednom pravcu njegove igre, on uvidja da se poboljsava u njegovoj igri, I primecuje da sve ide na bolje, tako da dobija samopouz sdanje. On je poceo da oseca d ace da postane bolja igra I pravi manje greske u njegovoj igri u stoj praksi.

Zatim sam ga ja upitao da ispuni sledece recenice: “Ja nemarim ako ja pravim greske tako dugo da…”

Evo sta je rekao (posle kada sam mu rekao da dobar odgovor nebi bio, “Sve dok moj protivnik pravi vise greske!”)… Ja ne marim ako ja pravim greske tako dugo da ja mogu da zadrzim moju koncentraciju.

Drugim recima, jedna greska ne mora da bude prilika da izadjem iz koloseka.

Ako ista, ja sam mu napomenuo da napraviti gresku moze biti jedna prilika da ustvari ucvrsne misice koncentracije na nacin na koji nebi bilo, da ako nije pravio greske.

Zamislite, posle svega, kako mi ucvrscavamo nase misice u fiskulturnoj Sali. Kad mi podizemo tegove, mi u stvari lomimo tkivo misica. Posle toga kada se misici oporavljaju oni postaju jaciji nego ranije. A to se zove otpor treniranje. Ako mi mislimo o skoncentraciji na isti nacin onda mi podlezemo nasu koncentraciju otporu ( kao sto su greske, dosadjivanje, uznemirenje, ili izgubiti koncentraciju a onda radeti da je cim pre povratimo). Mi tako gradimo misice koncentracije, praviti ih jace nego ranije.

Kljuc toga je, radeti da se cim pre povratimo to ukljucuje odluke da iskljucimo sve nevazece stvari is nase misli. Biti uznemireni kada trener vice sa strane je takodje razumljivo. Mi svi imamo to iskustvo ali cim prije vi kazete sebi da povratite vasu concentraciju. To cete biti vise uspesni u vasem takmicenju.

Uzmite u obzir primer skijaca Bonnie St. John, pobednik srebrene medalje u 1984 godine paralympic slalom. Ona je zapazila da: “U prvom skijanju slaloma ja sam prednjacila, zatim sam pala, a onda sam morala da ustanem da zavrsim takmicenje, ustvari i zena koja je dobila zlatnu medalju je takodje pala. Ja snam iz ranijih skijanja da ja mou brzije da skijam nego ona, medjutim sta je njoj donelo zlatnu medalju je ona je brzije ustala nego ja. Jas am naucila da svako padne, medjutim olimpiski atleticari ustanu brzije, a pobednici zlatne medalje ustannu najbrzije od sve ostale.

Zamena, “povrati koncentraciju” da przo ustanete a onda ce da dobijete vas cilj!!!

NBA poznati Karl Malone je jednom rekao da ako niste spremni da pravite greske vi necete ikad da se usavrsite kao igrac. Uzmite u obzir jos i ovo: vi cete praviti greske, stogod ste vise spremni da razvijete takvo ponasanje, umesto da dozvolite da vas vase greske savladaju. Vase greske mogu postati prilika da pobolljsate vasu mogucnost da zadrzite vasu koncentraciju i da postanete bolji i konkurentniji sto vise konkurentnij – to manje brige od pritiska.

© 2015 by Dr. Mitchell Smith, Sertifikovani Konsultant Sportske Psihologije