Sve je stvar glave!
Koledz
igrac na poziciji centra, sa kojim sam imao priliku da radim pre nekoliko
godina, mi je jednom prilikom rekao da mu je jedan od ciljeva za sezonu da NE
izgubi puno lopti. Kada sam ga pitao koje korake preduzima da postigne taj
cilj, on je odgovorio sa listom stvari koje je pokusavao da NE uradi. Pitao sam
ga: "Kako drugačije možeš postići isto samo bez korišćenja rečce NE?"
Zar nije neverovatno kako mozak funkcioniše?! Na primer, ako vam kažem da za sledećih 60 sekundi NE mislite na čokoladni kolač (sa šlagom i trešnjom na vrhu) pitam se koliko ćete biti uspešni u postizanju tog zadatka? (pomislite o uspehu TV reklama)
Ako razmislimo, zar nije iznenadjujuće da čim dobijemo instrukciju da o nečemu NE mislimo, naš um se paradoksalno usmerava baš na tu stvar o kojoj pokušavamo da NE mislimo. Uostalom, um prvo mora da se usresredi na stvar na koju pokušava da NE misli.
Prirodno, nemoguće je da o nekoj stvari i mislimo i NE mislimo. Kao rezultat ne uspevamo da iz uma izbacimo stvar koju pokušavamo da izbacimo.
U "Mentalnoj knjizi bejzbola" autori Harvi Dorfman i Karl Kul podsećaju na priču o bacaču (pitcher) Vorenu Spanu koji je bacao za Milvoki Brejvse (Milwaukee Braves) u prvom duelu finalne serije (World Series) protiv Jenkisa (New York Yankees) 1957. godine. Na kraju devete (poslednje) izmene Milvoki je vodio sa 4:1. Njujork je imao dva čoveka na bazi sa hvatačem Elstonom Hauardom na deku (prostor predvidjen za zagrevanje sledećeg udarača). Milvokijev menadzer je prišao bacaču Spanu u nameri da mu stavi do znanja važnost trenutka u kome se nalazio. U nadi da će zaustaviti Hauardov udarac, on je posavetovao Spana: "NE daj mu bilo šta iznad i izvan kućne baze!"
Spanovo prvo bacanje je bilo "iznad i izvan kućne baze", tačno tamo gde mu je menadzer rekao da NE baca. Hauard je udario home-run (loptica izbačena van igrališta) i rezultat je bio izjednačen (na kraju je Milvoki ipak pobedio). Kada je sve bilo završeno Span je čuo mrmljanje: "Zašto bi bilo ko bilo kada želeo da da NEGATIVNU KOMANDU?"
Razmišljajući o bacanju koje je pokušavao da IZBEGNE, upravo je povećalo šansu da se upravo to i dogodi!
Vratimo se sada na igrača na poziciji centra sa početka priče koji je pokušavao da NE izgubi puno lopti...kada sam ga pitao da navede korake koje namerava da preduzme samo u pozitivnoj konotaciji, ovo su bili njegovi odgovori:
1. Da budem skoncentrisan svaki put kada primim loptu.
2. Da pravim bolje odluke kada dodajem loptu.
3. Da igram sa više samopouzdanja, u nameri da smanjim nepotrebne greške, greške u
Zar nije neverovatno kako mozak funkcioniše?! Na primer, ako vam kažem da za sledećih 60 sekundi NE mislite na čokoladni kolač (sa šlagom i trešnjom na vrhu) pitam se koliko ćete biti uspešni u postizanju tog zadatka? (pomislite o uspehu TV reklama)
Ako razmislimo, zar nije iznenadjujuće da čim dobijemo instrukciju da o nečemu NE mislimo, naš um se paradoksalno usmerava baš na tu stvar o kojoj pokušavamo da NE mislimo. Uostalom, um prvo mora da se usresredi na stvar na koju pokušava da NE misli.
Prirodno, nemoguće je da o nekoj stvari i mislimo i NE mislimo. Kao rezultat ne uspevamo da iz uma izbacimo stvar koju pokušavamo da izbacimo.
U "Mentalnoj knjizi bejzbola" autori Harvi Dorfman i Karl Kul podsećaju na priču o bacaču (pitcher) Vorenu Spanu koji je bacao za Milvoki Brejvse (Milwaukee Braves) u prvom duelu finalne serije (World Series) protiv Jenkisa (New York Yankees) 1957. godine. Na kraju devete (poslednje) izmene Milvoki je vodio sa 4:1. Njujork je imao dva čoveka na bazi sa hvatačem Elstonom Hauardom na deku (prostor predvidjen za zagrevanje sledećeg udarača). Milvokijev menadzer je prišao bacaču Spanu u nameri da mu stavi do znanja važnost trenutka u kome se nalazio. U nadi da će zaustaviti Hauardov udarac, on je posavetovao Spana: "NE daj mu bilo šta iznad i izvan kućne baze!"
Spanovo prvo bacanje je bilo "iznad i izvan kućne baze", tačno tamo gde mu je menadzer rekao da NE baca. Hauard je udario home-run (loptica izbačena van igrališta) i rezultat je bio izjednačen (na kraju je Milvoki ipak pobedio). Kada je sve bilo završeno Span je čuo mrmljanje: "Zašto bi bilo ko bilo kada želeo da da NEGATIVNU KOMANDU?"
Razmišljajući o bacanju koje je pokušavao da IZBEGNE, upravo je povećalo šansu da se upravo to i dogodi!
Vratimo se sada na igrača na poziciji centra sa početka priče koji je pokušavao da NE izgubi puno lopti...kada sam ga pitao da navede korake koje namerava da preduzme samo u pozitivnoj konotaciji, ovo su bili njegovi odgovori:
1. Da budem skoncentrisan svaki put kada primim loptu.
2. Da pravim bolje odluke kada dodajem loptu.
3. Da igram sa više samopouzdanja, u nameri da smanjim nepotrebne greške, greške u
koracima,
itd.
On je sada bio fokusiran na stvari koje je hteo da se dogode, a ne na stvari koje je pokušavao da izbegne.
Istraživanje koje je izvršeno u bliskoj prošlosti je pokazalo da učitelji koji govore detetu da PRESTANE sa određenim ponašanjem imaju mnogo manje uspeha u promeni ponašanja deteta nego učitelji koji su detetu dali pozitivno izrečenu sugestiju u vezi akcije koju bi trebalo preduzeti.
Ako ste ikada dobili instrukciju trenera kao na primer: "NEMOJ da promašiš ovo slobodno bacanje." ili "NE dozvoli tvom igraču da poentira pored tebe." verovatno se možete povezati sa teretom koji daje negativno izrečena sugestija, baš kao i Voren Span.
Kada nam neko kaže da nešto NE uradimo, ili kada to sami sebi kažemo, stvaramo situaciju u kojoj se upravo fokusiramo na ono što pokušavamo da izbegnemo.
POZITIVNZiM FOKUSIRANJEM, ne samo da usmeravamo misli u poželjnom pravcu, već istovremeno dobijamo sliku o veštini potrebnoj za ostvarenje cilja. Identifikujući aspekte onoga na šta ciljamo, umesto onoga što pokušavamo da promašimo, fokusirajući se na ponašanje i umeće koje pokušavamo da povećamo-dobijamo bolje shvatanje koraka koji će nas odvesti do cilja, bilo da je to dobro zamišljeno bacanje, manje izgubljenih lopti, bolja odbrana, itd.
Bilo koja sugestija, ili samosugestija, može biti promenjena na način da se umesto negativnim iskaže pozitivnim rečima. Tako ćemo formulisati mentalnu sliku ili mapu koja će nam pomoći da postignemo željeni cilj. I ja sam veoma POZITIVAN u vezi toga.
On je sada bio fokusiran na stvari koje je hteo da se dogode, a ne na stvari koje je pokušavao da izbegne.
Istraživanje koje je izvršeno u bliskoj prošlosti je pokazalo da učitelji koji govore detetu da PRESTANE sa određenim ponašanjem imaju mnogo manje uspeha u promeni ponašanja deteta nego učitelji koji su detetu dali pozitivno izrečenu sugestiju u vezi akcije koju bi trebalo preduzeti.
Ako ste ikada dobili instrukciju trenera kao na primer: "NEMOJ da promašiš ovo slobodno bacanje." ili "NE dozvoli tvom igraču da poentira pored tebe." verovatno se možete povezati sa teretom koji daje negativno izrečena sugestija, baš kao i Voren Span.
Kada nam neko kaže da nešto NE uradimo, ili kada to sami sebi kažemo, stvaramo situaciju u kojoj se upravo fokusiramo na ono što pokušavamo da izbegnemo.
POZITIVNZiM FOKUSIRANJEM, ne samo da usmeravamo misli u poželjnom pravcu, već istovremeno dobijamo sliku o veštini potrebnoj za ostvarenje cilja. Identifikujući aspekte onoga na šta ciljamo, umesto onoga što pokušavamo da promašimo, fokusirajući se na ponašanje i umeće koje pokušavamo da povećamo-dobijamo bolje shvatanje koraka koji će nas odvesti do cilja, bilo da je to dobro zamišljeno bacanje, manje izgubljenih lopti, bolja odbrana, itd.
Bilo koja sugestija, ili samosugestija, može biti promenjena na način da se umesto negativnim iskaže pozitivnim rečima. Tako ćemo formulisati mentalnu sliku ili mapu koja će nam pomoći da postignemo željeni cilj. I ja sam veoma POZITIVAN u vezi toga.
© 2011
by Dr. Mitchell Smith, Sertifikovani Konsultant Sportske Psihologije
No comments:
Post a Comment