LEKCIJA IZ SVIJETA GLUME

Alexander Fehing, glumac iz Njemačke koji u TV seriji “Homeland” igra ulogu dečka Clarie Danes po imenu Jonas Hollander, nedavno je izjavio za New York Times kako je naučio važnu lekciju dok je učestvovao na audiciji za prestiznu akademiju dramskih umjernosti Ernst Busch.

“Zamislite… primaju tek 20-25 studenata od 1,000 prijavljenih za audiciju. Nisam uspio da udjem i osjecao sam se jako lose. Kasnije sam shvatio da sam se na sceni trudio da pokazem sta (sve) mogu. Drugima to nije bilo interesantno. Trebalo mi je godinu dana da promijenim svoj pogled na glumu. Tada je sve krenulo na bolje. “

Po mom misljenju potpuno ista stvar je sa sportistima. Kada ste fokusirani na to da pokazete sta sve mozete da uradite, optereceni ste samo sobom , a NE nalazite se sasvim u momentu u kojem ste tokom takmicenja.

Jedan od mojih prvih radova na polju sportske psihologije bio je vezan za clanove elite boys gimnastickog tima.  Govorio sam im da “ako dok ste na gimnastickim spravama ili na zagrijavanju, radite sve kako biste se dokazali , isto je kao da ste sebi oko vrata stavili teg od 20 kg.”

Tako sto pokusavate da prikazete koliko ste dobri (kao Fehling u ovom slucaju) najverovatnije vam nece ici u korist - dijelom jer vam je paznja usmjerena ka drugim stvarima (bilo na osobu koja donosi odluku da li cete ili ne proci test, vaseg trenera ili nekog na tribinama).

Sportista koji je sposoban da se PREPUSTI momentu umjesto da FORSIRA, bice u boljoj poziciji da u igri ispolji svoj maksimum – ili u slucaju glumca – svoje izuzetne performanse.

Bilo kakva vrsta samo-osudjivanja predstavljace smetnju ovom procesu. Bilo kakav strah od neuspjeha u dokazivanju dodatno ce vas udaljiti od najbolje igre. Medjutim kada vam je LJUBAV prema igri u primarnom fokusu, tada ste najblizi svom najboljem nastupu koji ce vas uciniti srecnim. 

IMAJUCI PERSPECTIVE U SPORTU I ZIVOTU

Retki medju nama zive zivote bez teskoca, izazova i razocaranja. Sportisti takodje, samo retki se takmice bez teskoca, izazova i razocaranja. Pre dve hiljade godina, filozof i ljubitelj sporta po imenu Philo iz Aleksandrije u Egiptu, napisao je sledece reci:

“Retko se desava da bog dozvoli coveku da trci trku zivota od pocetka do kraja bez saplitanja i padanja, i da izbegne greske jureci pored njih sa iznenadnom i nasilnom eksplozijom brzine. 

Znak sampiona je njihova sposobnost da se suoce sa tim izazovima i razocaranjima tako da mogu da se oporave od njih i nastave u duhu energicnog entuzijazma i takmicarskog pristupa. 

Sledeci navod nudi uvid u tu mudrost/vestinu.

U prostorijama kralja Solomona je sluzio oficir Josip, koji je odradjivao svaki zadatak koji je njegov gazda postavio pred njega. Cesto se hvalio drugima: 'ne postoji ni jedan zadatak koji kralj trazi, da ja ne mogu da ispunim'

Kada je to kralj cuo, hteo je da testira Josipa. Rekao mu je da nadje stvar koje ne postoji.

Dok su ulazili u kraljevske odaje, kralj Solomon mu je rekao: 'postoji prsten koji hocu vec duze vreme. To je specialan prsten koji moze tuznu osobu uciniti srecnom, a isto tako I srecnu osobu tuznom. Ja hocu da ti nadjes taj prsten I da mi ga doneses u narednih 6 meseci'.

Josip je odma prihvatio zadatak. Prvo je otisao da prodavaca, ubedjen da su oni u njihovim putovanjima kroz pustinju nasli taj prsten. Ali niko od njih nije znao nista o takvom blagu. Onda je otisao kod moreplovaca, nadajuci se da su oni nasli fantasticni prsen na nekom od njihovih putovanja morem. Ali ni jedan nije mogao da mu pomogne.

Zato je Josip odlucio da krene u potragu za prstenom sam. Putovao je od drzave do drzave, od prodavnice do prodavnice, ali nije mogao da nadje prsten. U isto vreme je znao I da se kralj uzda u njega da ispuni ovaj zadatak.

Mesec za mesecom, Josipova potraga nije bila uspesna, posle jos jedne drzave, jos jedne prodavnice I jos jedne zlatare. Onda je upoznao mladica I pitao ga kao I mnoge pre njega, da li zna nesto o prstenu. Naravno mladic nije znao nista. Duboko razocaran vestima, I znajuci da se 6 meseci blizi, krenuo je ka izlazu prodavnice. Mladicev deda je cuo razgovor, izasao je za njim I rekao: 'Ja znam za prsten koji zaista ima moc da usreci nesrecne I da unesreci srecne. Sacekaj ovde I napravicu ga za tebe.'

I dok je Josip nestrpljivo cekao, starac je otisao u zadnju sobu njegove prodavnice, uzeo obican zlatni prsten I zapisao nesto u unutrasnjosti prstena. Onda ga je dao Josipu.

Josip je gledao prsten, nasmejao se I rekao: 'da to je sigurno prsten koji trazim'

Posto se vratio u Jerusalim, Josip je otisao kod kralja Solomona. Kada ga je kralj pitao da li je izvrsio zadatak uspesno, bio je iznenadjen kada mu je Josip rekao da je zaista nasao prsten.

On je dao prsten kralju. Dok ga je kralj pregledao, napravio je cudnu facu saznavsi da su njegovi najveci uspesi I njegovi najveci porazi ustvari kratkotrajna pojava.

'Da', rekao je Solomon, 'ovo je zaista prsten koji moze da usreci nesrecne I da unesreci srecne' Na prstenu su bile zapisane reci: I OVO CE PROCI.

Kralj je stavio prsten na ruku, I nosio ga stalno posle tog dana. I svaki put kada se osecao utuceno I tuzno pogledao je prsten, I njegovo raspolozenje bi se odma promenilo na bolje.

© 2011 by Dr. Mitchell Smith, Sertifikovani Konsultant Sportske Psihologije

DA NISI MOŽDA PREOZBILJAN???

Rendi Pauč, tesko oboljeli profesor na Univerzitetu Carnegie Mellon u Pitsburgu koji je napisao "The Last Lecture" (Poslednje Predavanje) je nedavno izjavio: "Nikad IKAD ne podcijenjujte važnost zabave u igri."

Skoro sam gledao poznatog kineskog pijanistu Lang Lang-a na TV-u, koji tokom svog performansa skoro da nije skidao osmijeh sa lica. 

Istina je da pijanisti, za razliku od sportista, imaju skoro pa 100 odsto kontrolu nad momentom. Ali kada obratimo pažnju na izraze lica vecine sportista u bitnim trenucima, sjetimo se izjave teniskog šampiona u penziji Andre Agasija i pitanje reportera kako bi se motivisao da se nalazi u petom setu i gubi sa 5-0. Agasi je odgovorio, "U sebi bih pomislio, 'NEMA MJESTA GDJE BIH RADIJE BIO.' "

Bez obzira na to šta se dešava u datom trenutku, promjena u načinu razmišljanja može napraviti ogromnu razliku u sportu (kao i u životu uopšte). Poznavao sam sportistu na koledžu kome bih nakon utakmice saopštio "Ne izgleda mi kao da uživaš igrajuci." Vjerujem da je imalo bar malo efekta na njega, zbog čega je nakon našeg razgovora ostao zamisljen. Na kraju svoje koledž karijere svrstan je u drugu petorku najboljih sportista u Americi za Diviziju 2. 

Dakle, i vi biste se u svom narednom nastupu  mogli zapitati da li se zabavljate. MOŽDA BUDE PUN POGODAK. 

NE POKUŠAVATI PREVISE

Mnogi sportaši su mi rekli o igrama u kojima nisu dobro igrali, i onda kasnije shvatili da su previše zauzeti pokušavajući napravit nesto sto nikad nisu uradili tj. forsiraju, nego bi im bilo bolje da njihova igra sama dodje k njima, nadje svoj ritam. Sljedeće priče nude dobre primjere kako se to može uzrokovati da postanemo i fizički i psihički zbunjeni, i negativne posljedice koje se pojave kao rezultat.

                                      
U RANIM 1960, Bud Winter, San Jose State University atletski trener, otkrio je jedan od problema koji je zadržavao njegove sportaše od postizanja potpune koncentracije.Winterovi sprinteri dodju na stazu i, naizgled bez namjere, istrce blizu rekordnog vremena na treningu. Često, su oni zaprepasteni sa svojim izvedbamai obecaju d ace sljedeci put oborit svjetski record.

Više puta, na njihovo veliko razočaranje, on ice istrcat sporije drugi put. Oni će pokusavat previse, natezat se i radit protiv sebe. Winter je tražio da se razriješi problem tražeći ove sprintere da istrce na 80-90% od svog maksimumao.Ova jednostavna promjena je napravila proces od natezanja i pokusavanja.

Kada se suocite sa ovim tipom koncentracije i lijecenja, ne ‘radite”. Umjesto toga, ti si potpuno koncentriran u tom momentu uzbudjenja - ti si tako u tom trenutku – da jednostavno dopustas stvarima da se same dogode... i u sportu kao što su košarka bolje reagirate na stvari kada se dogadjaju u tom trenutku! (Vidi zadnji odlomak ovog članka!)

Vaša pažnja je usmjerena na vanjske stvari koje se događaju oko vas gotovo do kompletnog isključenja bilo kakvog unutarnjeg analitičkog razmišljanja.Vi reagirate tako automatski da ne trebate svjesno usmjeriti svoje tijelo.... Vi jednostavno dopustate tijelu da radio ono sto je treniralo.

BASEBALL HALL OF FAME bacač Sandy Koufax je jedan od najboljih koji su stajali na podlozi za bejzbol. No, u njegovoj prvoj godini sva bacanja nisu bila spektakularna, uz manje-nego-impresivnih 36-38 rekord kroz prvih šest godina svoje karijere. Na proljetnoj trening utakmici protiv Twins 1961, Koufax je bacio fastball s malo truda, izbacujuci igraca po igraca iz punih baza bez pogreske. Hvatac( i njegove cimer u hotelu kad idu u goste) je rekao: sandy zasto ne ohladis malo sa fastball( brzim loptama) samo je lagano baci i otrci do ciljne ploce. Na kraju utakmice Sherry je rekao Koufaxu: “ neznam jesi li primjetio ali si sada bacio jace kada nisi pokusava nego onda kada si pokusa. Neki promatraci su Koufaxu zacrtali izvrstan uspjeh toga dana

DAVE JE BIO BROJ JEDAN RANGIRANI TENISKI prvak u svojoj dobnoj skupini u sjevernoj Kaliforniji. Pobjedivao je godinama, ali jednog dana je došao do mene zabrinut da mu je igra ozbiljno pala. Mozda je previše star? Prespor? Što se dogodilo njegovu servisu?

Umjesto pretpostavljajuci da je nesto bilo pogresno s njegovom igrom, JA sam ga pitao jeli mozda pretrpio bilo kakve velike promjene načina života u protekle dvije godine. Ispalo je da je se nedavno dosta toga znatno promijenila, ponovno je se ozenio i preselio u drugu kuću, i on je jako puno provodio vremena sa svojim jednogodisnjim sinom. Mnoge odgovornosti su zahtijevale njegovo vrijeme i pažnju. Predložio sam mu trideset minuta promisljanja dnevno, razmišljajući o svom prioritetu u životu, ono što je važno za njega, i kako bi radije rasporedio svoje vrijeme svaki dan.

Nakon tjedan dana takve refleksije, Dave se vratio sa snažnim uvidom. Shvatio je da mu tenis nije više bio presudan. On se nije vise zelio brinuti o njegovoj poziciji na ljestvici. Njegov rad i nova supruga i dijete su mu dali radost sto je daleko premašilo njegov teniski rang. Shvativši da je njegov fokus je promjenut, on je prestao da spusta samog sebe na zemlju svojim losim nastupima. Paradoksno, bez pritiska, on je igrao bolje tenis. Najviše od svega, refleksija ga je naučila da je izvedba rezultat njegova prioriteta, a ne njegove sposobnosti.

- Iz "Razmišljanja Body, Mind Dancing" po Chungliang Al Huang i Jerry Lynch

POST SCRIPT ...

Nakon čitanja ovih gornjih opisa, jedan košarkaš koji igra u Španjolskoj napisao govoreci: "Ja sam primjetio da ako sam pretjerano koncentriran na igru obično imam lošu igru - ali ako se opustim - dobre stvari ce se dogoditi . Jednom mi se to dogodilo neznam gdje mi je um bio, igrao sam tako lose das am zavrsio sa samo dva kosa! Kad sam opušten i ne pokušavam tako teško - i samog sebe podsjetim da sam ja dobar igrac - dobre stvari se obično dogode.

Još jedan igrač je napisao govoreci: "Ovaj članak je stvarno pravi. Imam tu tendenciju zamaranja i prerazmišljanja o košarci. Ono počinje polako sa extra treninzima, pa extra svime hahaha ... Sljedeća stvar koju znam da sam psihički i fizički iscrpljen i ne uživam igrati. Sada kada ovo bolje pogledam i shvatim pomogne mojoj igri.

Što se tiče igrača koji izracunavaju svoje prioritete (ravnoteža između sporta i obitelji), što je dovelo do poboljšanja igre, slažem se kada ostavljam na umu da uzivanje u zivotu i moji prijatelji i obitelj su moji prioriteti, pomogne mi puno!

© 2015 by Dr. Mitchell Smith, Sertifikovani Konsultant Sportske Psihologije

MISLI POZITIVNO, Deo 1

Sve je stvar glave!

       

Koledz igrac na poziciji centra, sa kojim sam imao priliku da radim pre nekoliko godina, mi je jednom prilikom rekao da mu je jedan od ciljeva za sezonu da NE izgubi puno lopti. Kada sam ga pitao koje korake preduzima da postigne taj cilj, on je odgovorio sa listom stvari koje je pokusavao da NE uradi. Pitao sam ga: "Kako drugačije možeš postići isto samo bez korišćenja rečce NE?"

Zar nije neverovatno kako mozak funkcioniše?! Na primer, ako vam kažem da za sledećih 60 sekundi NE mislite na čokoladni kolač (sa šlagom i trešnjom na  vrhu) pitam se koliko ćete biti uspešni u postizanju tog zadatka? (pomislite o uspehu TV reklama)

Ako razmislimo, zar nije iznenadjujuće da čim dobijemo instrukciju da o nečemu NE mislimo, naš um se paradoksalno usmerava baš na tu stvar o kojoj pokušavamo da NE mislimo. Uostalom, um prvo mora da se usresredi na stvar na koju pokušava da NE misli.
Prirodno, nemoguće je da o nekoj stvari i mislimo i NE mislimo. Kao rezultat ne uspevamo da iz uma izbacimo stvar koju pokušavamo da izbacimo.

U "Mentalnoj knjizi bejzbola" autori Harvi Dorfman i Karl Kul podsećaju na priču o bacaču (pitcher) Vorenu Spanu koji je bacao za Milvoki Brejvse (Milwaukee Braves) u prvom duelu finalne serije (World Series) protiv Jenkisa (New York Yankees) 1957. godine. Na kraju devete (poslednje) izmene Milvoki je vodio sa 4:1. Njujork je imao dva čoveka na bazi sa hvatačem Elstonom Hauardom na deku (prostor predvidjen za zagrevanje sledećeg udarača). Milvokijev menadzer je prišao bacaču Spanu u nameri da mu stavi do znanja važnost trenutka u kome se nalazio. U nadi da će zaustaviti Hauardov udarac, on je posavetovao Spana: "NE daj mu bilo šta iznad i izvan kućne baze!"

Spanovo prvo bacanje je bilo "iznad i izvan kućne baze", tačno tamo gde mu je menadzer rekao da NE baca. Hauard je udario home-run (loptica izbačena van igrališta) i rezultat je bio izjednačen (na kraju je Milvoki ipak pobedio). Kada je sve bilo završeno Span  je čuo mrmljanje: "Zašto bi bilo ko bilo kada želeo da da NEGATIVNU KOMANDU?"

Razmišljajući o bacanju koje je pokušavao da IZBEGNE, upravo je povećalo šansu da se upravo to i dogodi!

Vratimo se sada na igrača na poziciji centra sa početka priče koji je pokušavao da NE izgubi puno lopti...kada sam ga pitao da navede korake koje namerava da preduzme samo u pozitivnoj konotaciji, ovo su bili njegovi odgovori:

1. Da budem skoncentrisan svaki put kada primim loptu.
2. Da pravim bolje odluke kada dodajem loptu.
3. Da igram sa više samopouzdanja, u nameri da smanjim nepotrebne greške, greške u

koracima, itd.

On je sada bio fokusiran na stvari koje je hteo da se dogode, a ne na stvari koje je pokušavao da izbegne.

Istraživanje koje je izvršeno u bliskoj prošlosti je pokazalo da učitelji koji govore detetu da PRESTANE sa određenim ponašanjem imaju mnogo manje uspeha u promeni ponašanja deteta nego učitelji koji su detetu dali pozitivno izrečenu sugestiju u vezi akcije koju bi trebalo preduzeti.

Ako ste ikada dobili instrukciju trenera kao na primer: "NEMOJ da promašiš ovo slobodno bacanje." ili "NE dozvoli tvom igraču da poentira pored tebe." verovatno se možete povezati sa teretom koji daje negativno izrečena sugestija, baš kao i Voren Span.
Kada nam neko kaže da nešto NE uradimo, ili kada to sami sebi kažemo, stvaramo situaciju u kojoj se upravo fokusiramo na ono što pokušavamo da izbegnemo.

POZITIVNZiM FOKUSIRANJEM, ne samo da usmeravamo misli u poželjnom pravcu, već istovremeno dobijamo sliku o veštini potrebnoj za ostvarenje cilja. Identifikujući aspekte onoga na šta ciljamo, umesto onoga što pokušavamo da promašimo, fokusirajući se na ponašanje i umeće koje pokušavamo da povećamo-dobijamo bolje shvatanje koraka koji će nas odvesti do cilja, bilo da je to dobro zamišljeno bacanje, manje izgubljenih lopti, bolja odbrana, itd.

Bilo koja sugestija, ili samosugestija, može biti promenjena na način da se umesto negativnim iskaže pozitivnim rečima. Tako ćemo formulisati mentalnu sliku ili mapu koja će nam pomoći da postignemo željeni cilj. I ja sam veoma POZITIVAN u vezi toga.

© 2011 by Dr. Mitchell Smith, Sertifikovani Konsultant Sportske Psihologije

MISLI POZITIVNO, Deo 2

“Budi AGRESIVAN Tamo!!”

Puno igraca je culo trenerovo deranje: Igraj agresivno! ili Budi koncentriran! Jos cujem kako mnogo visokih centara s kim sam ja radio- treneri im cesto ne kazu kako igrati agresivno , kako ostati tvrd, ili sto je potrebno da ostanes koncentriran. Onda cesto igraci to trebaju sami shvatiti. Neki se snadju uspjesno neki ne bas. Uzmi u obzir sljedece:

Kosarkaski trener me je pitao da radim sa njihovim centrom u pocetnoj petorci, obecavajuci Europljanin 213cm kojem trener kaze da mora bit vise agresivniji.

Igrac je se slozio sa trenerovom procjenom, ali mi je rekao da je on…..gdje je on postupio potpuno suprotno od toga-skroman i pazljiv. Osim pritiska od trenera i sebe samoga da bude agresivniji na parketu, on je imao neke prepreke od kojih nije mogao igrati agresivno.

Drugi dio je bio da on nije bio siguran sto je to bilo da je on trebao raditi drugacije- ili raditi vise dosljedno- da bude agresivniji igrac.

I tako sam ja pitao igraca sto bi to bilo da je on morao raditi agresivnije u specificnim uslovima, on je dosao do sljedecih zakljucaka:

1.Pokreti da su cvrsci.

2.Izvrsavati igre sto vise sto se tice obrane, i imati pomocni pokret spreman ako ga zatrebam.

3.Zadrzati poziciju.

Suzavanje koncentraciju prema nekim specificnim ponasanjima dalo je igracu oboje drazu sliku gdje je on zelio doseci, I putokaz KAKO doci dotamo. Bolje nego misliti ”Nejasno” uslov  kao agresivnost, igrac je naucio usmjeriti paznju prema njegova tri cilja ponasanja, i pokusati ih prenijeti sto vise na treningu I natjecanju. (zapravo, za vrijeme naseg rada, rijec “agresivan” se nije koristila) Ovo je pomoglo igracu napraviti progress u njegovoj igri.

Sljedece sezone, ovaj igrac je dobio nagradu za igraca godine. Kad smo mi kasnije sjeli i istrazili utjecaj da nas rad zajedno je pomogao njegovom razvoju kao igrac, njegov prvi komentar je bio “ja sam agresivniji igrac.”

© 2011 by Dr. Mitchell Smith, Sertifikovani Konsultant Sportske Psihologije

IGRATI NAJBOLJE U NAJTEZIM TRENUCIMA: Deo 1

Manje je vise

Nedavno sam prisustvovao Evropskom Prvenstvu u Košarci za Muškarce do 20 godina (Eurobasket U20), koji je jedan od glavnih dogadjaja tog tipa koji se odvija svakog drugog leta, gde se sastaju najboljih 16 kvalifikovanih ekipa iz čitave Evrope i bore za najsjajnija odličja. Jednog dana sam razgovarao sa trenerom jedne od ekipa na prvenstvu u vezi igre njegovog tima u prvoj rundi takmičenja i tada smo počeli da pričamo o igri jednog od najboljih igrača njegovog tima, unutrašnjeg igrača na koga ide najveći broj lopti i koji je zadužen da rešava situacije, a koji je tokom sezone igrao za jedan od elitnih američkih univerziteta.

„Sposoban je da uradi puno toga i mi stvarno zavisimo od njega, ali zadnjih nekoliko utakmica igra ispod naših očekivanja“ reče mi trener.

U našoj daljoj diskusiji, jedna od stvari koje su nam se ukazale je to da je igrač imao puno zadataka na svojim ramnima, očigledno i previše da ih on uspešno obavi. Pitao sam trenera šta misli o tome da mu smanji broj zaduženja u igri. „Manje je više“ je koncept koji sam pokušavao da predstavim.

Sužavanje fokusa igrača, kada dodje vreme za izlazak na teren i takmčienje, pomaže igraču sa jednom od ključnih stvari koje može posedovati prilikom nadmetanja, a to je osecaj kontrole. Kada imate manje zadataka, onda vam se cini da taj posao možete jednostavnije obaviti, tako da se sportista oseća ovlašćenije i manje opterećen.

U knjizi ’Heads Up Baseball: Playing the Game One Pitch at the Time’ autori Ken Ravizza i Tom Hanson opisuju kako igrač ima širok spektar misli na dan utakmice, od vremena kada ustane tog dana, do poslednjeg obroka pred utakmicu, itd. Kasnije, dolaskom u salu, iskusniji igrač će ostaviti većinu tih misli iza sebe i početi da sužava fokus. Dok se igrač presvlači i oblači dres, prolazi kroz zagrevanje, a onda i timsko istezanje...dok je momenat početka sve bliži i bliži njegov fokus nastavlja da se sužava, kao kod dimnjaka (širok na vrhu, uzak na dnu). Do vremena podbacivanja lopte, igračev fokus se suzio na samo jednu specifičnu misao ili nameru.

Na Zimskim Olimpiskim igrama u Liliahameru, Američki spustaš Tommy Moe je bio pravo iznenadjenje kada je osvojio zlatnu medalju. Moe, koji je pobedio sve ostale takmičare, nikada nije pobedio na internacionalnom takmičenju u njegovoj karijeri. Kada su ga posle ovog uspeha upitali o svom performansu, Moe je rekao: Pojednostavio sam svoje misli. Hteo sam da se skoncentrišem da pravim skretanja pod oštrim uglom na spoljašnju skiju, i da držim ruke ispred. Znao sam da ako se koncentrišem na ove dve stvari, skijao bi brzo. To je sve što sam hteo da uradim.“

Bob McKillop, visoko priznati muški košarkaški trener na univerzitetu Davidson (6 puta je osvojio nagradu za najboljeg trenera konferencije, a u 2008. dobija priznanje za najboljeg trenera te godine u Americi) navodi takmičarsku prednost koja se dobija kada se stvari uproste a igra se pod pritiskom, on nam nudi sledeći primer:

U vreme kada se sezona privodi kraju i dodje vreme za playoff i za NCAA turnir, i kada je potrebno pripremiti se za sledećeg mogućeg  protivnika, to je vreme da se vaša igra svede na svega nekoliko ključnih elemenata-stvari u kojima ste postali dobri tokom sezone- a ostalo treba ostaviti po strani, prosčene stvari i stvari sa kojima ste samo eksperimentisali.

Jack Nickiaus, jedan od najboljih golfera svih vremena, ponudio je sličan savet u pogledu kako postići najbolji mogući zamah i udarac: “Treba svesti misli o zamahu na najprostije dve ili tri koje su za tebe

radile u prošlosti.“  Nickiaus je lično došao na dve ideje- ’Mirna glava’ i ’Kompletiraj zamah do kraja’- i pridržavajući se te dve misli kada postane napeto i gusto je način na koji je on obavljao posao.

Nakon razgovora sa trenerom te Evropske ekipe na prvenstvu Evrope za Mlade do 20 godina, on je ušao u sledeću utakmicu zahtevajući od svog glavnog igrača da se skoncentriše na skokove i ukoliko mu se pruži prilika da poentira iznutra. Dao je igraču suženi fokus i posao koji je delovao da se može mnogo lakše obaviti... što mu je pomoglo i dalo OSEĆAJ KONTROLE. Od njega se vise nije zahtevalo previše zadataka. Kao rezultat, njegova produktivnost se vratila na očekivani nivo i imao je jednu od najboljih utakmica na turniru, pomažuci svojoj ekipi da se plasira u samu borbu za medalju.

EVO ŠTO NAKON IGRAČ MI JE PISAO SAMO OVAJ TJEDAN …

“Hteo sam da vam kažem da ideja o fokusiranju na samo jednu stvar mi je stvarno pomogla.  Imao sam tri najbolje utakmice i dve pune sedmice odličnih treninga i to sve zahvaljujuci jednoj misli.  Sebi sam svo vreme govorio da budem kao životinja.  To je to.  Sebi sam rekao samo budi agresivan i budi životinja, i ta misao je upravo to što mi pomaže da igram agresivnom i sa dosta energije.  Zbog toga, ja sam u mogućnosti da ne da samo igram dobro, nego da ulijem samopouzdanje ne samo u sebe već u moje trenere i saigrače.  Oni žele da mi dodaju loptu zato što sam im pokazao šta sve mogu da uradim čim je dobijem u ruke.  Sav ovaj uspeh je zbog te jedne reči.  Tako da hvala vam i stvarno stvarno cenim ideje koje stalno delite sa mnom!!“

© 2015 by Dr. Mitchell Smith, Sertifikovani Konsultant Sportske Psihologije

RICK MAHORN BIG MAN CAMP, BEOGRAD: 3-12.7.15

Sta cini drugacijim RICK MAHORN BIG MAN CAMP od drugih kampova za visoke igrace?

Najbolji kvalitet, pristupacna cena koja omogucuje fizicki I mentalni deo kampa, koji su vrlo jedinstveni.

Preko 30 godina , Pete Newel Kamp je bio mesto gde vise od stotine NBA igraca I kolez igraca na visokim pozicijama , pomoglo im je da razviju svoju untrasnju igru .Ali cena kampa (1750$ za 18 sati treniranja) I mesto ( Havaji) je vrlo nepristupacno I skupo za Evropske igrace . RICK MAHORN BIG MAN CAMP donosi isto iskustvo u Evropi za mnogu pristupacniju cenu.

Vise od toga, kamp je napravljen oko dobrih trenerskih principa da vam omoguce da napredujete na najbolji moguci nacin. Sta cini ovim kampom izuzetno vrednim:

• Vezbe su napravljene da vam omoguce da razumete bolje igru ispod kosa, sa koncetracijom na vezbe od kojih cete da naucite, ne samo da usavrsite potez na treningu nego da mozete da primenite to na utakmici, kad je najbitnije.

• Rik Mahorn, bivsi clan cuvene ekipe Detroit Pistonsa, takozvani Losi momci,18 sezona u NBA, dve godine u Evropi, donosi ogromno iskustvo I omogucuje znanje, ucenje zajedno sa ostalim trenerima kampa.

• 3 na 3, 5 na 5 trening utakmice, ce vam omoguciti da naucite vezbe koje mozete da primenite uzivo u raznim situacijama na utakmici. Dodatak tome bice zakazana prijateljska utakmica kasnije tokom kampa uz prisustvo menadzera, trenera I skauta koji ce biti pozvani, glavni cilj ce biti da sve sto ste naucili tokom kampa da mozete da primenite u realnim situacijama tokom utakmice.

• Ucesnici kampa mogu da zakazu licne video snimke, I skaut izvestaje za niske cene, koji ce vam biti znacajni za one koji planiraju da igraju u Americi na koledzu.

• Mentalne trening sastanci su kljucni da naprave razliku izmedju sampiona I obicnog igraca, ukljucujuci fokus, samopouzdanje, vizualizacija, postavljenje ciljeva, ucenje iz gresaka , da ostanete konkuretni, odrzavanje pobednickog razmisljanja , kontrola ljutnje. Svi razlozi koji pomognu sampionu da igraju konstantno na visokom nivou.

• Ucesnici kampa ce takodje imati priliku da organizuju privatne individualne sastanke koji su poverljivi sa Dr Mitch Smithom , direktorom kampa za psiholoski deo pripreme igraca , ujedno igraci mogu da istraze I jacaju svoju mentalnu izdrzljivost.

• Ucecnici ce biti praceni posle kampa I pomoci ce im se da sve sto nauce tokom kampa da primene posle.

ODLIKA ŠAMPIONA

ODLIKA ŠAMPIONA NIJE TOLIKO NJIHOV IZUZETAN TALENAT KOLIKO NJIHOVA MENTALNA SPREMA KOJA IN OMOGUCAVA DA KONSTANTNO IGRAJU NA VRHU NJIHOVIH SPOSOBNOSTI.

ODRZAVANJE TAKMICARSKOG FOKUSA, Deo 1

Razviti Misice Koncentracije

Koncentracija. Ova je vrlo kritican sadrzaj u atleticki uspeh. Profesionalni athleticari skim sam razgovarao koji su prelazili sa fakulteta ili nize skole, svi su kazali istu stvar da na ovom profesionalnom nivou, vi nesmete da izgubite vasu koncentraciju ni za jedan trenutak. Na fakultetu vi se mozete povratiti unazad u stvari, dok u profesionalnost ako samo za moment izgubite vasu koncentraciju, vas protivnik hoce iskoristiti svaku priliku od vase greske.

Vecinom kosarkaski navijaci se secaju nezaboravljenog pogodka Dukove zvezde Christian Laettner protiv Kentucky unazad u 1992 bez koje Duke nebi mogo da napreduje do finale cetiri…Duke onda nebi pobedio narodni sampion u dve uzastopne godine, i Laettner mozda nebi bio proglasen najbolji igrac te godine u NCAA.

Unazad tri godine u Laettnerove studije, vec najbolji igrac (jedan od najbolji na fakultetu u Americi) on je prevazisao i McDonald Sve-Americku visu gimnaziju, Laettner sanjegovih adigraca su igrali protiv Univerziteta Arizona (Wildcats) Divja Macka, a pod vodjstvom Laettnerovog buduceg NBA kolege Sean Elliot, a igrali su ispred vise hiljada gledalaca u Madison Square Garden u Njujoku a na milione gledalaca preko televizije. To je bila bliza igra Arizona je bila bolja sa dva gola, ostalo je samo sekunde kada je Laettner faulirao. On je se problizio do faul linije sa prilikom da izravnja resultat on je driblao loptu par puta a onda se pripremio da puca. Lopta je udarila povrh ruba kosa, a onda se polako odbila. Laettner je opet pucao po drugi put i promasio.

Sta je sve prolazilo kroz Laettnerove misli za vreme dok je stajao na faul liniji? “Ako je budem pucao mozda cemo ipak pbediti…”??? “Ja moram da pucam…”??? “Ja nemogu da razocaram moju ekipu…”??? Ma sta da je Laettner misleo, on se nije skoncentrisao da ubaci slobodno bacanje. Vec je misleo na posledice njegovog uspeha ili nespeha.

Sance sun a jedan ili drugi nacin vi ste bili kuda je bio i Christina Laettner.

U serije (Delova 1, 2, 3, 4, koje slede) mi cemo da pogledamo u nekoj vasoj tipicnoj koncentraciji, a takodje I sta je koncentracija i kako se ova sastoji, I kako vi morate da budete skoncentrisani, ili da se opet skoncentrisete ako budete izgubili vasu koncentraciju.

STA JE KLJUC DA ZADRZITE VASU KONCETRACIJU? Veki deo moje konverzacije sa atleticare se savrsava od predmeta sto ih skrene od njihove koncentracije. Devedeset ili vise procenata njihova briga je da se opet skoncentrisu na njihovu igru onda kada je izgube.

Ono sto najvise cujem od atleticare je, da kada oni naprave gresku, promase kos, etd, oni se usbude i to ih izbaci is koncentracije. Nedavno sam dobio email od bivseg igraca koji mi kaze o njegovog dogadjaja da kada sam promasio odbranben u poziciju koje je prouzrokovalo da trener vice sa strane, a to je onda prouzrokovalo da promasi kos zato sto je skrenuo paznju na reci trenera i strahovao dag a trener ne stavi da sedi na klupu.

U svako vreme kada athleticar napravi gresku ili promasi duznost, to ce uvek da utice na njegovu koncentraciju. Kao I sve drugo, koncetracija jednog igraca ce ici gore I dole za vreme igre, tako da vecinom problem je da vi povratite vasu koncentraciju kada ona pocne da opada.

To je isti slucaj I sa igraca tenisa skim sam ja radeo, a to je bio igrac broj dva na skolskoj listi. Svaki put kad lopta udari mrezu on postane uznemiren. On bih dozvalio da to osecanje stane sa njime, koje mu unisti njegovo samopouzdanje, tako da je on misleo svasta osim da se skoncentrise n sledecu tacku.

Ciniti sto manje greske je nacin u ovoj situaciji. Nema atleticara ko ne pravi greske tako da je ovo u najboljem slucaju polovicno resenje. Osim toga atleticar koji izbegava da pravi greske verovatno nece se poboljsati, njegova igra ce biti experimentalna vrlo retko hrabra ili agresivna.

Uzmite u obzir ponasanje sto je pomoglo drugom igracu tenisa, Lindsay Davenport, da pobedi 1998 U.S. Open:
“Ja nisam hteo samo da tamo povratim loptu nazad. Jas am isao da dam sve sto sam mogao, iako sam napravio 60 greske. Ja nisam hteo da ostavim ista na igralistu.”

Jednu od stvari sto sam ja radeo sa igraca tenisa, a toje da sve bude lako. Kako na igralistu tako I van igralista. Na primer ako je igrac hteo za vreme prakse da posveti njegovu paznju jednom delu posebno. On je bio manje zabrinut da pravi greske u drugom smislu. Tako, ako na primer, on se vise skoncentrise na njegov bakhandu, ili doci blizu mreze, onda je on vise sebi oprastao, u poredno sa drugih gresaka sto je on napravio za vreme njegove igre. Dalje, on je pronasao da kada se skoncentrise u jednom pravcu njegove igre, on uvidja da se poboljsava u njegovoj igri, I primecuje da sve ide na bolje, tako da dobija samopouz sdanje. On je poceo da oseca d ace da postane bolja igra I pravi manje greske u njegovoj igri u stoj praksi.

Zatim sam ga ja upitao da ispuni sledece recenice: “Ja nemarim ako ja pravim greske tako dugo da…”

Evo sta je rekao (posle kada sam mu rekao da dobar odgovor nebi bio, “Sve dok moj protivnik pravi vise greske!”)… Ja ne marim ako ja pravim greske tako dugo da ja mogu da zadrzim moju koncentraciju.

Drugim recima, jedna greska ne mora da bude prilika da izadjem iz koloseka.

Ako ista, ja sam mu napomenuo da napraviti gresku moze biti jedna prilika da ustvari ucvrsne misice koncentracije na nacin na koji nebi bilo, da ako nije pravio greske.

Zamislite, posle svega, kako mi ucvrscavamo nase misice u fiskulturnoj Sali. Kad mi podizemo tegove, mi u stvari lomimo tkivo misica. Posle toga kada se misici oporavljaju oni postaju jaciji nego ranije. A to se zove otpor treniranje. Ako mi mislimo o skoncentraciji na isti nacin onda mi podlezemo nasu koncentraciju otporu ( kao sto su greske, dosadjivanje, uznemirenje, ili izgubiti koncentraciju a onda radeti da je cim pre povratimo). Mi tako gradimo misice koncentracije, praviti ih jace nego ranije.

Kljuc toga je, radeti da se cim pre povratimo to ukljucuje odluke da iskljucimo sve nevazece stvari is nase misli. Biti uznemireni kada trener vice sa strane je takodje razumljivo. Mi svi imamo to iskustvo ali cim prije vi kazete sebi da povratite vasu concentraciju. To cete biti vise uspesni u vasem takmicenju.

Uzmite u obzir primer skijaca Bonnie St. John, pobednik srebrene medalje u 1984 godine paralympic slalom. Ona je zapazila da: “U prvom skijanju slaloma ja sam prednjacila, zatim sam pala, a onda sam morala da ustanem da zavrsim takmicenje, ustvari i zena koja je dobila zlatnu medalju je takodje pala. Ja snam iz ranijih skijanja da ja mou brzije da skijam nego ona, medjutim sta je njoj donelo zlatnu medalju je ona je brzije ustala nego ja. Jas am naucila da svako padne, medjutim olimpiski atleticari ustanu brzije, a pobednici zlatne medalje ustannu najbrzije od sve ostale.

Zamena, “povrati koncentraciju” da przo ustanete a onda ce da dobijete vas cilj!!!

NBA poznati Karl Malone je jednom rekao da ako niste spremni da pravite greske vi necete ikad da se usavrsite kao igrac. Uzmite u obzir jos i ovo: vi cete praviti greske, stogod ste vise spremni da razvijete takvo ponasanje, umesto da dozvolite da vas vase greske savladaju. Vase greske mogu postati prilika da pobolljsate vasu mogucnost da zadrzite vasu koncentraciju i da postanete bolji i konkurentniji sto vise konkurentnij – to manje brige od pritiska.

© 2015 by Dr. Mitchell Smith, Sertifikovani Konsultant Sportske Psihologije

ODRZAVANJE TAKMICARSKOG FOKUSA, Deo 2

Kontrolisanje smetnja

Danijel, senior na svom koledzu i kapiten, kontaktirao me je zato sto je osetio da mu se samopouzdanje menj tokom igre. Kao i sa mnogim igracima sa kojima radim, Danijel je rekao da kad god pogreši u igri, dozvoli da to utice na njegovo samopouzdanje (sto naravno utice na to da ce uskoro napraviti jos jednu). Brinuo je da ce svaki put kad napravi gresku tokom takmicenja to uticati na njega kao vodju tima i plasio se da ce izgubiti poverenje mladih igraca.

Drugi problem koji je Danijel imao ticao se njegovog trenera, koji je sa aut linije viikanjem davao instrukcije tokom utakmice. Obaracajuci paznju na trenerove komentare prouzrokovalo je da previse misli o prosloj situaciji, umesto da ostane koncentrisan na tok igre, najkraca pauza ili oklevanje u odluci moze da znaci razliku izmedju odlicno izvedenog poteza ili greske u igri.

Na sve ovo, trener protivnicke ekipe koji je gledao snimke Danijelovog tima kako igraju, je vikao svojim igracima kako ce Danijel najverovatnije da napadne, da bi znali kako da ga zaustave.Danijel je i ovo prijavio kao jednu od stavri koja utice na smanjenje njegovog samopouzdanja, zato sto je morao da se fokusira na promenu svoje taktike.

Konacno, Danijel je pomenuo i prisustvo profesionalnih skauta na tribinama.Posto je na izlaznoj godini fakulteta i zelja mu je da posle diplomiranja nastavi da profesionalno igra, za Danijela je bilo bitno da odigra dobro i impresionira skaute, i obratno, da svaki put kad pogresi to moze uticati na njihovo misljenje o njemu.

Bez sumnje, svakog sportistu kojeg gledaju skauti, zele da igraju najbolje sto mogu.Paradoks je da se upravo ta zelja pretvara u neku vrstu pritiska koja stoji na putu da igrac odigra svoje najbolje.

Pre nekoliko godina Golden State Warriors izabrali su  talentovanog igrač sa solidnom Evropskom karijerom do tog trenutka. Jedne noci u njegovoj prvoj sezoni, on je sutnuo 0 od 10 protiv Orlanda. Posle sam ga pitao o tome. ''Samo sam mislio o tome kako da pokazem treneru da sam zasluzio da budem na terenu'' rekao je. Pritisak koji je osecao zbog zabrinutosti se jasno isprecio na njegovom putu da odigra najbolje sto ume, tako sto je promasio suteve koje je obicno pogadjao.

Povrh svega, Danijel se oporvaljao od porslogodisnje povrede, tako da nije bio u top formi. Dodajuci ovo svojim frustracijama, to je jos vise unistavalo njegovo samopouzdanje.

STA SVE GORE POMENUTO OD FAKTORA IMA ZAJEDNICKO, je to da su sve to ometanja koja nece pomoci Danijelu da odigra najbolje sto ume i da njegov talenat zasija.

STVAR KOJA CE NAVISE POMOCI DANIJELU JE DA SE FOKUSIRA DA IGRA KAKO UME. Osmatrajuci konstatno, gde su lopta, siagraci, protivnicki igraci itd. I bude dovoljno opusten fizicki i psihicki da bi doneo najbolju mogucu odluku sa loptom ili bez nje.

SVE STO GA ODVLACI OD POSVECIVANJA PUNE PAZNJE OVIM FAKTORIMA POSTAJE OMETANJE

Cilj je ostati fokusiran na zadatak-to znaci imati strategiju za vracanje na kolosek kad ostali faktori postanu smetnje

Sto se tice komentara njegovog trenera i trenera protivnickog tima koji su vikali sa aut linija, za Danijela je bilo bitno ad nadje nacin da da to sto manje utice na njega. Naravno, komentari njegovog trenera bi mogli biti i korisni za timsku taktiku. Trebao mu je nacin da cuje te komentare koji mu pomazu, dok u isto vreme nije smeo da dozvoli ovim drugim da mu odvuku paznju i uticu na njegov ritam i na njegovo samopouzdanje.

Proveo sam Danijela kroz niz vezbi koji ce mu omoguciti da sledeci put kad se nadje u slicnoj situaciji da mu ne odvuce paznju kao sto se ranije desavalo. Isto treba da primenjuje i na komentare suprotnickog trenera. I prisustvo skauta na tribinama moze da ometa Danijela.

Da bi igrao najbolje Danijel mora da bude fokusiran na to sta se desava na terenu, a ne sta moze da pomisli neko na tribinama. Paradoksalno, da bi imao najbolje sanse da impresionira skaute mora naci nacin da ne misli na njih tokom utakmice.

Kako smo Danijel i ja radili zajedno postajao je sve svesniji koncentracije tokom utakmice, postajao je sve bolji u fokusiranju na cilj i brzog povratka fokusa u slucaju da mu nesto odvuce paznju.

Pitanje statusa Danijela kao kapitena i lidera tima predstavilo je sličnu situaciju. Njegova odlucnost da bude odlican vodja je za divljenje. Kao i vecina nas, Danijel je zabrinut kako ce greske koje napravi uticati i izgledati u ocimanjegovih mladjih saigraca-i ovo je dodato na pritisak koji je osecao.

Pitao sam ga sta kaze mladim igracima kad pogrese. ''Kazem im da dignem glavu i da ne dozvole da ih to poremeti'' kaze on. Zato sam ja njemu rekao ''Zanimljivo je kako te stvari kazemo drugima, a ne verujemo kad ih kazemo sami sebi'' slozio se.

Onda sam mu rekao: ''Kladim se da ako zamislis odredjenog profesionalnog igraca kome se divis, da ti kaze da zaboravis na gresku i nastavis da igras da bi to bilo uverljivije za tebe''. Danijel je misli o da je odlicna ideja da sebe ubedljivo podseti da svi gresimo-niko nije savrsen-i da je cilj da brzo zaboravi gresku i ostane fokusiran na svoja osecanja i samopouzdanje.

Bivsa Britanska fudbalska zvezda John Salako primetio je ''kad ste samouvereni, ne plasite se da napravite gresku''. Mentalno najjaci sportisti prihvataju cinjenicu da su greske sastavni deo igre, i ne smeta im ako se nesto lose desi''. U stvari svaki sportista sa kojim sam radio moze da se priseti situacije ili stanje uma kad nije bio uzdrman niti mu je smetalo sto je napravio jednu ili vise gresaka, a uspeo je da ostane fokusiran i samouveren.

Razmisljajuci o ovome, Danijel je uspeo da razvije sposobnost da ostane fokusiran... napravivsi od sebe jaceg igraca i efikasnjeg vodju tima. Nas zajednicki rad mu je pomogao da bude opusteniji u pogledu dolazaka skauta na njegove utakmice... koja se isplatila kad je dobio ponudu da nastavi profesionalno da igra posle fakulteta.

© 2015 by Dr. Mitchell Smith, Certified Sport Psychology Consultant. All Rights Reserved.

KORISTITI VIZUALIZACIJU ZA SPORTSKI USPEH

Jačanje veze između uma i tela za vrhunsku završnicu

      

Igrač na poziciji centra koji je igrao u Evropi dve sezone, a jedne sezone proglašen za Najboljeg Odbrambenog Igrača u svojoj ligi, mi je prošle godine pisao i postavio sledeća pitanja:

"Želeo bi da koristim vizualizaciju u mojoj mentalnoj pripremi. Već sam probao ranije, ali bi želeo da napredujem i postanem konstantniji. Da li vizualizujem sebe kako vežbam šut ili zamišljam realne situacije na utakmicama? Koliko često bi trebalo da vizualizujem? Koliko dugo?"

Odgovor:

Prvo-seti se cilja vizualizacije, a to je da U SVOM UMU proizvedeš i iskusiš (doživiš) određene situacije koje si imao ili bi želeo da imaš i doživiš U SVOM TELU.

To je nešto što mi svi radimo prirodno iz navike (na primer kada se setimo nekog pređašnjeg doživljaja i možemo da   taj događaj opet doživimo u svom umu) ali za sportistu ovo može biti od posebne koristi, kada vizualizaciju koristi kao strategiju da popravi egzekuciju (završnicu) ili bilo koji drugi deo svoje igre. Istraživanje je pokazalo kako je moguće iskusiti identičnu stvar u našem umu koja se dešava u našem telu za vreme aktivnosti. Na primer kada profesionalni skijaš, takmičar u spustu, koristi vizualizaciju da zamisli svoj spust, on aktivira mišiće u identičnoj sekvenci kao i kada se stvarno takmiči. Korišćenje vizualizacije jača neuro-mišićne veze koje aktiviramo kada prenosimo našu nameru (šut iz priključenja na primer) u akciju.

Tako je glavna korist od korišćenja vizualizacije poboljšanje i jačanje fizičkog umeća, kroz ponavljano vežbanje i jačanje veza između uma i tela (mind-body connections).

Takvi primeri mogu biti: potez u nekoj od prošlih utakmica, bilo koje iskustvo koje bi želeli da imamo, od šutiranja slobodnih bacanja, pa do odigravanja određenog poteza na post poziciji (ili bilo kojoj drugoj poziciji) odlučno i agresivno.

Jedno pitanje koje bi trebalo postaviti samom sebi je: šta je to što želim poboljšati?

Na primer: igrač koji svakog dana ponavlja određenu vežbu da bi poboljšao neki deo svoje igre, mogao bi da vizualizuje kako radi istu stvar samo u svom umu. Dok to radi treba da obraća pažnju na detalje i šta se dešava dok vežbu ponavlja samo u svom umu.

Da li oseća da sve ide kako treba ili postoji nepotrebna zadrška? Da li oseća da završava kako treba ili se ipak malo muči da to ostvari? Kada ovu vežbu ponovi nekoliko puta-dobiće dobru ideju šta bi trebalo uraditi bolje ili drugačije da bi taj potez doveo do perfekcije.

Sledeći korak nazivamo USAVRŠAVANJE-to je ponavljanje vežbe u umu sa pravilnim pokretima, dobrim tajmingom i osećajem u telu. Istraživanje je pokazalo da sportisti koji koriste vizualizaciju na ovaj način praćenu pravim vežbanjem, u sali i na terenu, postižu bolje rezultate nego sportisti koji rade samo u sali i na terenu bez vizualizacije.

Na primer: oni koji su vežbali šut sa slobodnog bacanja, a u isto vreme u vizualizaciji zamišljali sebe kako uspešno izvode i poentiraju sa linije slobodnog bacanja su uspevali da poboljšaju procenat šuta sa slobodnog bacanja znatno više nego oni koji su provodili jednako vreme trenirajući ali bez vizualizacije.

Vizualizacija je takodje dobra tehnika i u pripremi za utakmicu. Jedna vrlo efektivna stvar koju treba uraditi dan pre utakmice ili jutro na dan utakmice je da se zamisle odredjene situacije, koje će se možda desiti na utakmici, i u njima da vidimo (zamislimo) sebe kako uspešno poentiramo, ostvarujemo skok, asistenciju, ili uspešno ispunjavamo odbrambeni zadatak u svakoj od situacija.

Bejzbol legenda, član Kuće Slavnih, Henk Eron (Hank Aaron) je na dan utakmice rano ujutru odlazio na stadion, i dok su njegovi saigrači igrali karte, on bi to vreme koristio za vizualizaciju, tj zamišljao bi ko će biti bacač tog dana i svako moguće bacanje koje se može desiti...Takodje način na koji bi on odgovorio na svako od mogućih bacanja. Radeći ovo, kao deo pripreme za utakmicu, mu je dalo povećano samopouzdanje i odlučnost kada je na njega došao red da udara.

Igrač može koristiti tehniku vizualizacije u sagledavanju GREŠAKA koje je napravio na pređašnjim utakmicama. Saznavši gde je pogrešio, a onda "premotavajući traku" u svom umu na momenat pre same greške, a onda zamišljajući kako je uradio isti potez samo pravilno i sa boljim ishodom. Ponavljajući ovo nekoliko puta može stvarno pomoći da se NAUČI IZ GREŠAKA, ili promašenih šuteva, neostvarenih skokova, ili loših odbrambenih poteza sve u cilju ISPRAVLJANJA i POBOLJŠANJA nivoa igre.

Vizualizacija se takođe može koristiti da se zamisle određene situacije u kojima igrač ima potrebu da radi na donošenju boljih odluka sa loptom, zamišljajući sebe sa loptom kako pravi JAK POTEZ sa OSEĆAJEM SAMOPOUZDANJA.

Vrednost vizualizacije se može videti u činjenici da preko 90% Olimpijskih sportista govori da se koriste vizualizacijom u njihovom pohodu na Olimpijsku medalju.

Košarkaši koji rutinski i konstantno koriste vizualizaciju izveštavaju o poboljšanju stvari kao što su: jaka završnica ka košu, osećaj samopouzdanja i sigurnosti da će prevariti odbrambenog igrača, kao i brzo pronalaženje pravog ritma kada su na terenu.

© 2015 by Dr. Mitchell Smith, Sertifikovani Konsultant Sportske Psihologije